Nije ovo Amerika… January 12, 2007

Iskon govnad. Počnimo priču o firmi koja je najveći užas i najveće govno u hrvatskoj IKAD. Do sad sam mislio da je to ve-mil, iza kojeg odma stoji hg spot, ali ne. To je iskon. Internet provider koji prodaje uslugu koja je laž. Kao prvo, počnimo s potpisivanjima ugovora i slično. 17.11., ja sam otišao u iskon internet sredit ugovor skupa sa svojim stanodavcem. Dočekao nas je ljubazan gospodin i uveo u nekakvu konferencijsku dvoranicu ili neš slično. Tamo smo potpisali ugovor na kojem je pisalo da je iskon obavezan uključiti uslugu 30 dana od potpisivanja ugovora sa strane korisnika usluge. Rekoh odlično. Uzeli mi iskon duo uslugu.

3 tjedna kasnije mene zove tip iz službe za korisnike i objašnjava mi da će mi uključit uslugu 2.1., na što mu ja govorim da to nije 30 dana, no njega to ne zanima pretjerano. Prekidamo razgovor i ja sat vremena kasnije zovem iskon internet. Dio razgovora sa mnom i odgovornom osobom, zaposlenikom iskon interneta je tekao ovako:

- Razlika između 17.11.2006- i 2.1.2007. nije 30 dana. Razlika je veća. Razumijete to? U ugovoru piše da se iskon internet obavezuje uključiti iskon duo unutar 30 dana od potpisivanja ugovora
- Gospodine, tih 30 dana, to vam je onak, okvirno. Ako u ugovoru piše 30 dana, ne znači da je to TRIDESET dana.
- Okvirno? U ugovoru? Recite, smijem ja snimku ovog razgovora publicirat na internetu? Da li je to službeni stav iskon interneta kao firme?
- Pa čujte, ne, nije, ali znate, tcom…
- Smijem li to publicirati na internetu? Da korisnici znaju kaj ih čeka s iskonom.
- Možemo vam uključiti iskon duo 19.12. u 17:30
- Hvala

Ovo je ukratko. On me svejedno pokušao nagovoriti da mi ipak uključe net 2.1. jer jebiga, moram ih razumjet jer ipak ovise o t-comu. Prvo su mi rekli da je njihova infrastruktura, onda da t-com samo drži centrale, a na kraju je ispalo da ne znaju prdnut bez t-coma.

19.12. u 17:30 dolaze 2 simpatična dečka kojima se zapravo i ne radi pretjerano, a i nije da znaju kaj rade. U iskon duo paketu se dobiva router/voice uređaj preko kojeg ide i telefon i internet i koji ne radi baš najbolje, što ćemo otkrit u nastavku. Router su oni uključili u struju, a ja konfigurirao jer oni ne znaju kako. U iskonu tvrde da oni nemaju veze s nekompetentnošću zaposlenika, jer to nisu njihovi zaposlenici. Kad sam uključio net, brzina je bila narihtana na 1024/128. Ja sam naručio 3072/512, no kad sam ih nazvao rekli su mi da je caka u tome kaj se treba čekat 24 sata da narihtaju brzinu. Rekoh dobro, ali meni je download 1.5kb u sekundi, a upload ne postoji. Tak je i bilo. Download se vukao ko krepani pingvin u pustinji a uploada nije bilo. U trenutku u kojem pišem ovaj tekst, net stalno pada, kao i u zadnjih skoro pa mjesec dana, otkad ga imam. Idući dan sam se probudio, a net nije radio, kao i dosta dana nakon toga. Brzina je i dalje bila 1.5kb/sec, a upload i dalje nije postojao. Optužili su paricu. Nekoliko puta su mi dolazili ljudi iz t-coma mjerit neki kurac. Našli su stanovitu, navodno bitnu količinu šuma u signalu i rekli da je to krivo za lošu vezu, što se poslije pokazalo kao jebena laž.

Od tog dana na dalje, provodio sam bar sat vremena dnevno na telefonu s tehničkom službom iskona, u kojoj čini se, rade mahom mentalno zaostale osobe. Naime, ne samo da su oni retardirani, da ne mogu zapamtit adresu na kojoj je adsl, da nisu u stanju pogledat na ekran broj s kojeg ih zovem i slično, nego je politika iskon interneta da se njih zove, a onda oni šalju mail tehnici. To je, kako mi je objašnjavao lik na službi za korisnike, najbrži način komunikacije. Nije brže nazvat direktno tehniku i reć im u čemu je problem, nego je jednostavnije prvo se javit oligofrenim dikobrazoidima na službi za korisnike. Eto, pišem ovaj tekst sad, krajnje iziritiran, jer je net opet počeo ne radit žešće. Točnije, ne radi uopće. Sad sam zvao jednog od njihovih talking headsa koji mi je rekao, ali gospodine, koje lampice vam rade na routeru? To uvijek jebeno pitaju. Svaki put.

Nije toliko nerijetko da net ne radi po 3 sata. Njima serviser ode na gablec ili neki kurac, a net ne radi. Za vrijeme dok net ne radi, od tehničke podrške, koja je sve, samo ne tehnička podrška jer ne samo da kurca pojma nemaju, nego nemaju ni dijagnostičke alate pred sobom možete čuti - gospodine, strpite se, javit ćemo vam se. Gospodine, mi se trudimo da sve radi. Gospodine, mi se stvarno trudimo. I onda se nitko niti trudi niti javi idućih par sati. To je iskon internet. Rekao sam im da ću im doć s bombom. Jebao sam im svima mater. Nije pomoglo.

- Dobar dan, tehnička podrška, ovdje (izmišljeno ime koje daju svojim retardima)
- Dobar dan, (korisničko ime), meni net ne radi
- Samo malo, sad ćemo vidjeti u čemu je problem. Eto, poslao sam mail održavanju. Javit ćemo vam se.

I onda prvih 10 razgovora trpiš takva sranja. Trpiš to da ti seru, lažu, jebu ti mater na fini, birokratski, usrani način. A onda više ne.

- Dobar dan, tehnička podrška, ovdje (izmišljeno ime koje daju svojim retardima)
- Dobar dan, (korisničko ime), meni net ne radi
- Samo malo, sad ćemo vidjeti u čemu je problem. Eto, posl…
- Jebem vam mater
- Molim, gospodine?
- Rekoh jebem vam mater. Milu.
- Ali gospodine, moj Å¡ef…
- Jebem i njemu mater.
- Ali gospodine, servis sada ne radi, serviser nije ovdje. Kad serviser dođ..
- Kad se serviser vrati, molim vas, recite mu da i njemu jebem mater.

Onda ni to ne pomogne. Onda si već jako lud. Nekoliko razgovora ti njima jebeš mater, ali to ne pomaže. Oni su birokratski žohari koji prodaju uslugu koju ne mogu održavat jer nemaju ni tehniku ni kompetentne zaposlenike i oni će preživjet.

- Dobar dan, tehnička podrška, ovdje (izmišljeno ime koje daju svojim retardima)
- Dobar dan, (korisničko ime), meni net ne radi
- Samo malo, sad ćemo vidjeti u čemu je problem. Eto, posl…
- Recite, čitate vi večernji list? One stranice di ljudi dođu s bombom?
- Molim?
- Uključite mi jebeni usrani net SAD, jer ću vam doć s bombom. I da, jebem vam mater.
- Gospodine, eto, ja sam poslao mail održavanju…
- Doviđenja

Njima nitko ništa ne može. Oni kradu jebeni novac od ljudi kojima usluga ne radi da bi nakupili pare da srede tehničke uvjete. Oni su jebeni šljam zemlje. Najgore govno od firme u hrvatskoj. Recimo, hgspot me pokušao sjebat samo jednom i nisam bio sretan. Ali ovi, ovi me jebu ko medveda već mjesec dana i nije im neugodno.

Puno je bilo tih razgovora. Jedan od meni dražih, s ULTIMATIVNIM jebenim idiotom tekao je ovako. Ovo je najveći idiot.

- Dobar dan, tehnička podrška, ovdje (izmišljeno ime koje daju svojim retardima)
- Dobar dan, (korisničko ime), meni net ne radi
- Samo malo, sad ćemo vidjeti u čemu je problem. Eto, posl…
- Ne, ne. Nemojte slat mail tehničkoj službi, molim vas. Pokušajte mi vi odgovorit na pitanje zašto od 3mbit koje plaćam dobivam samo megabit i pol van.
- Gospodine, NIJE VAM OVO AMERIKA.

Da mi je frajer bio ikaj bliže, žvakao bi slušalicu u koju mi je objašnjavao kako ovo nije amerika dok bi mu udarao glavom o zid, a slušalica bi se drobila između njegovih zubi i zida. Krvi bi bilo posvuda. Nitko ne bi reagirao, i pustili bi me da ga ubijem i poslije ritualno zapalim njegovo krvavo tijelo nasred ceste, plešuć ples sreće oko istog jer, nije ovo amerika.

Dođe meni t-com još jednom mijenjat kablove il neki kurac, utvrde da ništa ne mogu, da mi iskon mora dić brzinu da bi sve šljakalo i sve 5. I dignu oni meni brzinu na 7mbit, jer tada dobivam 3 van, kako su već jednom napravili, ali veza pada. I pada. I ne da se uspostavit opet. I meni iz službe za korisnike tvrde da su mi digli brzinu na 10mbit, ali da ne radi, na što ja govorim da nisu, jer da imam otvoren setup routera i da se brzina nije mijenjala. Onda mi gnom veli da to oni tako brzo mijenjaju da se to ne vidi. Jebeni supermen im radi na tehnici i svojom laserskom internet kiturinom od čelika porihtava brzinu tak moćno da se to u routeru ne vidi. Ali se vidi kad mi sruše brzinu sa 7mbit nazad na 3, od čega ja van dobijem u najboljem slučaju 2.

Jedan me mučio 45 minuta na telefon, da skrinšotam procese, postavke routera, sve. Uvjeravao me da ziher imam upaljene stvari koje nisam imao upaljene. 45 minuta me jebo ko poludjeli orangutan kvadriplegičnog polarnog medvjeda dok nisam popizdio i reko da neću više skrinšotat i slat kurca. A onda me pokušao nagovorit da se spojim kablom.

- Pokušajte se spojit kablom.
- Neću.
- Zašto?
- Platio sam wireless i želim da mi preko wirelessa radi. Neću.
- Ali samo pokušajte.
- Neću.
- Možda radi preko kabla.
- Ne zanima me, želim da radi preko wirelessa.

I onda su me nazvali iz tehničke podrške. I došli ovdje. I utvrdili da se na wirelessu gubi 30% brzine. I onda su mi rekli da će drugi dan donijet novi router. Nisu. Onda sam ja zvao. Pa mi se nitko nije javljao. Pa me nazvao neki frajer i rekao da će doć sutra. Pa nije. Onda me nazvao opet i rekao da je čitava serija thomson routera koju daju iskon duo korisnicima loša i da smanjuje brzinu za 30%.

Onda su rekli da će za koji dan napravit update firmwarea. Ali nisu. Net i dalje pada, oni se nisu javili preko tjedan dana, računi dolaze mom stanodavcu I DALJE, iako smo ih i on i ja molili da ih šalju na moju adresu, te sad tip nakon što sam ga JEDVA uvjerio da ga ne želim prevarit jer mu je prvi račun došao na adresu gdje živi opet pizdi i možebitno me želi iselit jer su mu OPET poslali nekakav račun. To je hrpa imbecila koja ne zna zapamtit dvije jebene osnovne informacije. Želim da net radi i šalji račune na OVU adresu. To je njima jebeno prekomplicirano.
Ovo kaj sam ja tu napisao je, koliko god može čudno zazvučat, skraćena verzija onoga kaj se meni događalo s iskon internetom. Oni su muljatori, pljačkaši i u krajnjoj liniji, imaju iznimno nekompetentan kadar.

I sad, ja sam lijepo zaspao i bilo mi je super kadli me probudila draga da net opet ne radi. I joÅ¡ jednom je pao nakon tog pada. Nazvao sam ih, reko frajeru da u biljeÅ¡ke o korisniku napiÅ¡e da “im jebem svima milu mater joÅ¡ jednom”, te da ne trebam niÅ¡ta drugo od njega i krenuo pisat ovo. I ovaj tekst niÅ¡ta neće promijenit, kao Å¡to nije napravila ni žalba o hgspotu. Oni i dalje muljaju, eto, danas su mi za strganu pržilicu koju sam kupio jučer dali drugu strganu pržilicu. Fantastični momci. No, jebeÅ¡ pržilicu.

Nemojte uzimat iskon duo. Glupi su, muljaju, ne znaju radit i sjebat će vas jer su jednostavno nesposobni. Nemaju tehniku, nemaju ljudstvo, nemaju niÅ¡ta, a htjeli bi bit adsl isp. Kao argument su mi jednom ponudili i “…pa kaj, ni nekim ljudima koji rade u iskonu iskon duo ne radi…”. Dno od firme.
Ne uzimajte iskon internet. I ja bi ih sad najradije tužio jer uvaljuju potrgane uređaje (zanima me koliko korisnika zna da su dobili routere koji ne rade), lažno reklamiraju, lažu na telefon, vrijeđaju korisnika i pokazuju minimum poštovanja prema korisniku. Ali sumnjam da bi mi ta tužba prošla jer su oni ti birokrati koji rade kaj žele, jer jebiga, nije ovo amerika.

Pitanje ljudima s bestselera. Zašto sam bio na naslovnici kad sam postao a sad nisam? Hvala

Hgspot smeća July 10, 2006

Hgspot. Dućan u kojem kupujem od njegovih samih početaka, kad je bio dućan užasa u garaži. 2×2 prostorijica u središću onda. Pa recimo, radio sam s jednim od osnivača dotične firme kad sam Å¡vercao compove. Veli da su imali ovak Å¡emu. Naruči se 2 Å¡lepera modema za koje se pouzdano zna da rade bluescreen po spajanju, po ekstremno niskoj cijeni koja je bila brijem pola dolara po komadu, i onda ih se dila po, brijem da je cijena bila 100 kn, nebitno. Ljudi su dolazili k njima i tukli ih, doslovno. A-a, nije pomoglo. Odgovor odgovornih bio jest da treba skinut drivere s neta, novu verziju. S neta na koji se ne može, jer modem ruÅ¡i win. I tak, prolazile su godine, a ja sam se nasluÅ¡avao tragičnih i tužnih priča svjedoka i žrtava prijevare ljudi iz hgspota. No, mene to nije pretjerano jebalo. Kad sam Å¡vercao compove, kod njih sam kupovao procesore, jer nakon kaj su si (navodno) zapalili skladiÅ¡te puno amd-a, cijena amd-a kod njih je bila neusporedivo povoljnija nego kod bilo kojeg od Å¡vercera i kvartovskog dobavljača. Jednostavno su bili najjeftiniji, a svaku neispravnu komponentu su mi zamijenili u roku odmah. Da, bilo je naporno čekat u podrumu, pa nakon 45 minuta čut kak zapravo eh, nemaju viÅ¡e tih napajanja, pa dal bi neki cd-rom u zamjenu. Reko ok, je princip ‘oćeÅ¡ žvaku umjesto kusura’ ali dobro, nisu tolika stoka. I tak, godine su prolazile, ljudi su dobivali živčane slomove, ali ja sam bio miran. PotroÅ¡io sam gomile para tamo, kao i moja familija, nikad nije nikakvih problema s njima bilo.

No, valjda su i kod mene morali upotrijebit pravilo i bit cigani nad ciganima, nakon godina korektnosti. Ok, relativne korektnosti. Kao što rekoh, ja sam bio ok s njima iako sam tu i tam bio svjedok nekorektnog sranja, no zatvarao sam trzajuće oko pred istim, te čak reklamirao dotičnu firmu, jer nisam s njima imao većih pizdarija, što je bila valjda nevjerojatna iznimka. Dakle, kupio sam mobitel. Mobitel koji je na kraju ispao žešće sranje zapravo, ali nakon kaj mi je zadnji uspio upast u wc tijekom pokušaja spuštanja vode nakon nužde broja 2, reko jebemu mater, kupim mobitel do dva godišnje, i uvijek kupim jeftino sranje, ovaj put oću kvalitetan telefon koji će potrajat bar 3 godine, kao što su nokie 3310 onomad činile. Ne znajuć ono što sad znam, a to je da je nokia otišla u krasan kurac u zadnjih godinu dana jer izdaju više modela nego kaj mogu popratit kvalitetnim softwareom, izabrah nokiu. 6131. Reko ok, nije jeftina, ali ima sve potrebne điđe. Kartice do 2 gb, neke tamo media playere, sve mogu u džepu imat. I tak, za idućih par godina i više nego tražim od mobitela. Odlično.

Iskoristit ću ovu priliku i da nabrzaka recenziram mobitel. Mobitel ima po običaju za nokiu, jako pametno ureÄ‘en software, jako brzo pristupa svemu, fini media player, odličan zvuk, ali ta divna 1.3mpix kamera je sranje. Ne da je loÅ¡a, baÅ¡ je jebeno sranje od kamere. Siemens, koji prezirem i koji je zavrÅ¡io u wc-u imao je bolju kameru. SE f500i je imao bolju kameru. Pod umjetnim svijetlom, kamera nokie 6131 jednostavno jako voli na 30% slike postavit zelene točkice. Ono, kockasto, zeleno, loÅ¡e vidljivo, katastrofa. Sad držim u ruci nokiu 6630 smartphone koja je isto 1.3mpix, ali je kamera NEUSPOREDIVO bolja. K tome kućiÅ¡te djeluje izuzetno krhko, i ne bi ju preporučio nikome kome stvari vole ispadat iz ruku. No, rekoh kad sam ju već uzeo, pogledat ću dobre strane, a to je jeben zvuk, lako koriÅ¡tenje i mogućnost proÅ¡irenja do 2gb. Nisam se pretjerano žalio zapravo, do momenta…do momenta kad sam skužio da iako sam bateriju propisno formirao, ista drži manje od jednog dana. U uputama su mi napisali da pričekam par dana, da bude ona. I čekam ja par dana. I ona niÅ¡ta. Kak sam radio ko serviser tih sranja, nije prvi put da sam u ruci držao aparat koji poradi nekakvog kurÅ¡lusa sisa viÅ¡e struje nego bi trebao. I da, bluetooth je jako volio prekidat. BaÅ¡ jako jako.

I uzeo ja mob te ga odnio u hgspot. Reko dragi hgspoćani, ovaj aparat je neispravan, molit ću drugi. Prema zakonu o zaštiti potrošača, na drugi imam pravo. To vam, dragi ljudi, piše u toj knjižici koju sam fotokopirao u narodnim novinama, članak 410. Pogledat ću točno kak se zove. Uglavnom, novi mob. Vele oni a-a, nema novog aparata, to morate rješavat sa mobisom koji je uvoznik i serviser. Reko gledajte, oni su odgovorni prema vama, vi prema meni. Ja veze sa mobisom nemam, nit želim imat. Kupio sam novi aparat koji je ispao neispravan i novi aparat za isti želim dobit. Ma kakvi. Držali su nas jedno 2 sata tamo, svako malo mijenjajuć razlog iz kojeg mi novi aparat ne mogu dat. Prvo sam prekasno došao. Onda nemaju više taj model. Reko super, dajte mi neki drugi. Onda sam ga sigurno ja oštetio. I daju oni meni drugu bateriju, ignorirajuć to kaj im govorim da mi puca kurac za bateriju, da je mob neispravan i da želim drugi. Iznimno drska, bezobrazna, nestručna i ne toliko inteligentna bagra. Da ne spominjem da su frajeru koji je skupa sa mnom bio u servisu rekli da mu particioniranje diska na lapu i ugradnja dvdrw uređaja košta 3 - 4 tisuće kuna, s tim da kod particioniranja moraju pobrisat čitav disk. Valjda to rade sa installom od wina, nisu čuli za partition magic. Jebeš ti kupnju programa, pa oni su samo servis techno MEGAstorea. Debili. A i ugradnja dvdrw zacijelo košta 4 soma, nije da možeš čitav lap sa dvdrw ugrađenim kupit za tu lovu.

I daju oni meni novu bateriju i otprave me. Reko ok, ovak ću bar dokazat da sam u pravu. Naravno, baterija, koju sam dobio već do pola napunjenu je po punjenju izdržala 18 sati (na standbyu, bez media playera i sranja) i ja sam se vratio vratit mobitel, prethodno se konzultiravši (nekoliko puta) s čovjekom iz društva za zaštitu potrošača. Isti mi je rekao da odem u hgspot do gospodina Nikšića koji je šef reklamacija i da će mi mobitel biti zamijenjen. Ok. Odem ja tam. Dolazi neki drugi lik, govori da je Nikšić na sastanku i u startu mi govori da mi mob ne može bit zamijenjen. Ja pizdim. Bio je bahat, elokventan ko azijska riba sabljarka sa touretteovim sindromom i izgledao je antipatično. Ono, u startu me odjebo. Ja mu govorim kak mob NE radi, a on mi govori da odem u mobis. Reko, ja nemam nikakve jebene veze s mobisom, to je VAŠ posao, vi ste odgovorni prema meni kao prodavač, ne interesira me mobis, ne želim ić tamo, odjebite, dajte mi drugi jebeni mobitel. A-a. Reko ok, čekat ću Nikšića, šefa reklamacija. Sjednem se na kavu, za 10 minuta dolazi onaj isti gnom i veli da mu dam mobitel malo. Dam ja njemu mobitel. Tip pronalazi mikromrlju na unutarnjoj strani telefona i govori aaaa ne, pa ovo je mehanički oštećeno, nemremo vam zamijenit nikako. Prvo je dakle bilo to da sam došao prekasno, pa zapravo oni opće nemaju veze s tim mobom, a sad sam ga oštetio. Potom govori da sam ga možda uronio u vodu ili bacio na pod. Da sam tada imao pištolj, pucao bi mu u stopalo i on više nikada ne bi trčao.

Dolazi NikÅ¡ić i ponavlja sve kaj je ovaj ponovio. Oni se cigane za 2700kn, a zaraÄ‘uju nevjerojatne cifre. Ponavlja da on tu niÅ¡ nemre, da mu je ŽAO jedno 10 puta, na Å¡to sam mu rekao da prestane s tim brijat, jer mu puca kita i nije mu žao, na kaj ovaj opet ponavlja da mu je žao, a sve poradi činjenice da je nekorektni oligofren. Veli da odem u mobis i donesem potvrdu da mobitel nisam fizički oÅ¡tetio, Å¡to ja i činim. ÄŒovjek iz druÅ¡tva za zaÅ¡titu potroÅ¡ača mi je u par navrata spominjao državnu inspekciju i da ih prijavim, Å¡to sam ovima u hgspotu i rekao, ali nisu me jebali pol posto. I tak, nazovem ja državni inspektorat, veli mi tip da kopiram garanciju, račun i opiÅ¡em kaj se dogodilo. Reko more. I nakon kaj sam u narodnim novinama kopirao zakon koji me Å¡titi a koji sam namjeravao upotrijebit u idućem okrÅ¡aju u hgspotu, krenem kopirat račun i garanciju. I tu skužim malenu, no krasnu te presudnu nepravilnost kod istih. Naime, garancija je napisana te izdana 23.6., a ja sam mob kupio 24.6., Å¡to upućuje na činjenicu da je mob kupljen, vraćen te prodan meni drugi dan. Krasno. Odoh u mobis po potvrdu da nisam ja sjebo mob. Rekli mi da čekam. Ja čekao. 3 jebena dana sam potroÅ¡io na to da dobijem nekaj kaj sam platio i bio sam iznimno živčan, ali sam čekao. Pisamce sa kopijom garancije i računa je otiÅ¡lo u državni inspektorat i nisam viÅ¡e bio tak nabrijan. Naravno, do momenta ponovnog susreta sa metiljavim osobljem servisa te reklamacija hgspota. Naravno, rekli su da na potvrdi iz mobisa piÅ¡e “aparat je ispravan” i da ja njima nisam rekao da je aparat neispravan. Pa jebem ti mater milu, ispravan u kontekstu fizičkih oÅ¡tećenja, to su i tražili. Ali ne, i dalje me nastaviÅ¡e jebat ko debila da mi ne mogu zamijenit.

I da mi gnom za pultom gnoma iz telefona na uho. Nikšić. Objašnjava mi kako nemre zamijenit. Ja prijetim sjekirom i ćelavim prijateljima, govorim kak mi je pun kurac njega, njegovih sranja i jebenog dućana i da mi da drugi mob, čitam mu zakon u kojem piše da su oni odgovorni prema meni, a mobis prema njima. Ali ne, tip i dalje baljezga svoje. U čekaonici servisa čovjek kojem su već četvrtu neispravnu matičnu uvalili isti tjedan, deda sa neispravnom nokiom, par iz, alo BIHAĆA, kojima su ovi zametnuli comp koji je bio na servisu i tako. Čovjek s matičnom je bio najnesretniji, a pored njega je bila baba koja mi je probala objasnit da sam ili možda ipak ja sjebo mob, a ovo s datumima na garanciji da su možda malo zeznuli. Da, štambilj s datumom se lako sjebe. Čitav mjesec je 23.6. Nakon kaj sam Nikšiću napomenuo činjenicu da garancija i račun imaju drugačije datume, promijenio je ploču. Tu je onda krenulo lizanje guzice, te su mi vratili lovu ne samo za mobitel, nego i za karticu, koju mi nisu trebali zamijenit. I sad, da slučajno nije bilo šeme sa garancijom i računom, ja bi u ruci držao neispravan mobitel od 2700kn s kojim ne bi mogao ništa napravit. 3 jebena dana su me natezali ko majmuna, optuživali da sam sam strgao mob, da sam ga bacio u vodu, slali me u mobis, nemam pojma kaj sve ne, izbjegavajuć zakon o zaštiti potrošača samo tako. I nije im neugodno, ne. Jer su jadna smeća. 3 dana za 2700kn. Katajebenastrofa. Ono kaj oni ne znaju, bar do ovog momenta, je da su papiri otišli u državni inspektorat. I da želim da ovi izađu na teren jer su ispali prejadni. I jer dnevno varaju ljude na istu spiku. Nemojte se zavaravat, ve-mil je recimo isto smeće od firme. Meni su mjesec dana jebali mater s neispravnom matičnom pločom, a trebao mi je comp za rad. Stvar je u tome da je onaj zakon o zaštiti potrošača jako dobro napisan i da mi možemo vratit neispravnu robu i tražit novu u prilično razumnom roku, a to nitko od prodavača ne radi. A ne radi to jer su glupa stoka, a hrvati lijeni nekaj napravit što se toga tiče.

Hgspot je smeće od firme i nadam se da mogu popit nekakvu globu radi ovog. Ako ne samo radi toga, radi 100 drugih sranja koja rade ljudima. Ljudi, tužite stoku. Onak, brijem da ih sam tak možemo natjerat da počnu radit relativno korektno. Ili vam jednostavno puca kurac, što je vjerojatnije, jer je i meni pucao, s obzirom na to da problema s njima prije nisam imao. Uglavnom, nemam pojma kaj više. Firma koja zarađuje milijune, lovu o kojoj ja sanjat nemrem se cigani za 2700kn. No, vjerojatno baš zato zarađuju milijune.

O kozmozačicama i doktorima. Hrvatska je vječna. May 17, 2006

Moram još jednom pohvalit sve žene za volanom, sve vozačice, te sve kozmo šumahere, te uberskoncentrirane, no ipak opreznije od muškaraca, žene za volanima. Te žene koje okreću volan, stišću gasove, pale cede plejere, istovremeno popravljajuć šminku, te multitaskerice, čitačice prometnih znakova kao muškaraca kao otvorenih knjiga, te lijepe, sposobne, fantastične volanookretačke gasostisačke kuplungokužeće žene. Žene. Žene su oprezniji vozači, kaže legenda. Žene mogu radit više stvari istovremeno, kaže legenda. Saskvača su isto vidjeli po kanadi, vidjeli smo i mi otiske tragova u friškoj zemlji kanadske šume putem fotografija raznijeh autora knjiga o nevjerojatnim stvarima koje nikad niko nije vidio, ali priča se da postoje.

Jedna takova fantastična autokužeća multitaskajuća kozmoživuća djevojčica je jučer u kvartu udarila jugo u mojem vlasništvu, a koji je u momentu bio upravljan od strane moje djevojke koja je dolazila doma pomoć mi počistit kuću i pružit uslugu koitalnog karaktera. Zazvonila mi je mobilna situacija i s druge strane začuh glas poznate žene kako govori da se dogodila prometna nezgoda dvije ulice dalje i to njoj. Bila je to moja djevojka i nije zvučala sretno. Dakle, došao sam na mjesto nezgode i obnevidio od pogleda na jugo kojemu je vozačka strana bila nagurana u unutrašnjost, a prednji kraj se stopio s parkiranom škodom u ljubavno prometnom zanosu. Ogradu obližnje kuće ljubio je zlatni peterovrati reno clio, zanosom auta voženog od strane žene vozačice. Oprezne žene vozačice, jer žene su opreznije od muškaraca, kad su za volanom. Ne samo to, nego mogu radit i više stvari istovremeno. Vozit auto, razbit drugi auto i zabit se u ogradu recimo, to su 3 stvari. Kad sam došao tamo, ekipa iz kvarta je uživala u kvartovskoj svečanosti praćenja prometne nezgode, što je za pohvalu jer su i više no pomogli svojim dobrim raspoloženjem.

Dakle, kaj se dogodilo. NaÅ¡a kozmozačica je punom brzinom izaÅ¡la iz sporedne ulice, uspjevÅ¡i previdjeti golemi znak Å¡tono vriÅ¡ti “ja sam sporedna ulica, ja sam sporedna ulica!” te se zabit u bok jugo automobila koji je vozila moja ženetina, friÅ¡ka te oprezna vozačica koja začudo zna koji znak kaj znači. Nakon Å¡to je odbacila jugo u parkiranu Å¡kodu, pozvavÅ¡i time joÅ¡ susjeda na ponedjeljačnu uličnu svečanost, zabila se izmeÄ‘u ograde obližnje kuće i znaka “ja sam sporedna ulica, ja sam sporedna ulica!” koji je bio s druge strane te sporedne ulice, nakriviÅ¡i nevini znak i sjebavÅ¡i ugao ograde. Murija je bila na uviÄ‘aju, doÅ¡la su dvojica po običaju rasporeÄ‘eni. Jedan golemi Å¡erif i drugi manji Å¡erif. Bili su vidno uznemireni prometnom nezgodom te zbunjeni. “Kako prometna?” - pronicljivo su pitali, gledavÅ¡i razbijene automobile. “Kako ovdje?” - upitno su primijetili zirkajući u sporednu ulicu. Nakon nekog vremena, uzburkana policijska krv im se vratila u normalu, pa su se umjesto raÄ‘enja krugova po kvartu u diskretnoj potrazi za restoranom s janjetinom ili barem pekarom sjeli u auto vidno uznemireni zbog činjenice da ne sjede negdje gdje ne moraju niÅ¡ta raditi.

Fitnes kozmozačica bila je obučena u tajice, nokti lagani frenć, trenirčica taman uz ostatak i kolutala je okicama govoreć kako joj je žao al kaj sad. Kak su dečki iz kvarta krenuli izmjenjivat pričice o tome ko je čiji auto spičkao u kvartovskim šemama, odlučila je i ona ispričat anegdotu. Otišla je u auto i donijela nešto za kaj sam ja mislio da je mobitel. Ali ne. To je bila zlatna tabakera obučena u finu opravičicu od kože. U njoj su se nalazile cigarete. I sad anegdota. Kad sam udarila u jugo, pa u ogradu - sa smijehom će ona, prvo kaj sam napravila kad sam stala je sakrivanje cigareta u pretinac. Da mi tata ne nađe. Hihi - sa smijehom će ona. Nije pogledala dal je unesrećila nekog izletivši iz sporedne ceste ful gas, te zdrobivši čitavu lijevu stranu drugog automobila. Ne. Ona je sakrila cigarete u pretinac da joj tata ne nađe. Tata nije htio doć na uviđaj. Vjerojatno s pravom, događaji koji su uslijedili odaju mi dojam da joj, da sam joj tata, ne bi došao ni na sprovod.

Par sati smo bili tam, kvartovska ekipa je olakÅ¡avala situaciju anegdotama i tak, te se spremili za odlazak. Jugo je ostao stajat sa strane ceste nemoćno, dok je naÅ¡a ubervozačica isparkirala clia, za 2 cm fulala stup znaka “ja sam sporedna ulica, ja sam sporedna ulica!” i otiÅ¡la doma. I mi smo otiÅ¡li doma. Dragu je bolila glava pri lijeganju, kao i čitav dan danas, Å¡to će se nadovezat na priču o naÅ¡em zacijelo najboljem kirurgu koji je famozan liječnik u traumatoloÅ¡koj bolnici u zagrebu.

Svanuo je novi dan i mi smo nakon popijene kave odlučili otić na traumu. Ženica mi bolna vratom, glavom, te abdomenom, nije puno dvojila oko odlaska. U traumatoloÅ¡koj bolnici čekala nas je nova avantura, ali svaki dan u životu čovjeka je, hej (!), avantura, pa samo se sa smjeÅ¡kom sretnog limuna otputili u istu. Uvod je proÅ¡ao dobro. Poslali su nas u sobu 1, pred kojom je bilo mnogo polomljenih ljudi. Unutra je ona rekla doktoru da ju jako boli glava, a na pitanje da li je glavom udarila odgovorila da se ne sjeća baÅ¡ najbolje. IzaÅ¡la je van i krenuli smo na rendgen. Prije toga je morala dat krv i urin jer naravno, kad ljudi imaju traumu glave ili kralježnice, bitno je dat krv i urin. To je najbitnije. ÄŒim se popiÅ¡aÅ¡, oni vide da li si neÅ¡to slomio. Zato ljudi puno piÅ¡aju oko bolnica. Žele dijagnozu preko reda. Dakle, naÅ¡ vrli doktor nije naručio slikanje glave, jer to je u traumi glave vjerojatno nebitno. Bitnije je piÅ¡at. I dobili mi papire, da s njima odemo na ultrazvuk. Pogledam papire, a tamo piÅ¡e - “Nema povreda glave. Pacijent se sjeća dogaÄ‘aja”. To je napisao vjerojatno iz razloga kaj mu je ona rekla da se ne sjeća dal je udarila glavom. Odma je on zaključio da se ona sjeća da nije, napisao to, i poslao ju popiÅ¡at se.

Pred ultrazvukom smo čekali 45 minuta, tu negdje, možda i sat vremena. Kad smo konačno doÅ¡li na red, htjela je uć, ali ne. GospoÄ‘a, koja je pola sata prije vikala na nekog čovjeka jer se usudio nasmijat s kolegom, i to ne glasno, da je “ovo medicinska ustanova, a ne vrtić”, rekla je da mi cura nemre uć. ZaÅ¡to - zapitali smo. “Zato jer niste rekli dobar dan” - spremno je odgovorila gospoÄ‘a. Mi smo mislili da se Å¡ali, no ona se nije Å¡alila. Objasnila nam je da nije problem da ona pregleda, ali da joj se mora reć dobar dan i da će sad ić neki deda preko reda. Samo da smo dobar dan rekli. Pao sam u obnevidje puÅ¡eć na prozoru. Hrvatsko zdravstvo je odista u stanju za odlazak u europsku uniju. Ako niÅ¡ta drugo, trauma je ziher. Nakon odraÄ‘enog ultrazvuka, otiÅ¡la je natrag kirurgu, tom odličnom Petar “ja sam fantastičan kirurg” Å egvić, dr. med., spec. kirurgu. U meÄ‘uvremenu sam se ja sms-om nadjebavao sa gospodičnom Ninom, kozmo Å¡umaher fitnes curicom koja je rekla da ne želi otić s nama potpisat krivnju za prometnu, nego da čekamo da policija to odradi, pa da poÅ¡tom to Å¡alju tih 6 mjeseci koliko im već treba. Nikakva uvjeravanja da je ovo brže nisu pomogla. A onda se prestala javljat na sms, jer joj je to valjda previÅ¡e stresa. Na moju poruku da bi mogla pokazat bar malo dobre volje i potpisat izjavu, jer smo zbog nje ostali bez auta trajno i moramo ić po doktorima, napisala je “Da, a ja sam se baÅ¡ htjela skrÅ¡iti u nekoga i pritom riskirati vlastiti život!!!”. Dakle, jadnica je riskirala vlastiti život. Glavno da je sakrila cigarete, nedo isus da tata sazna.

Kako planiramo privatnu tužbu, mislim da će njena zla tajna što se pušenja tiče bit otkrivena.
“Gospodine suče, neka uÄ‘e u zapisnik da tužena puÅ¡i!”
“Molim?”
“NiÅ¡ta, niÅ¡ta, samo sam htio da tata čuje…”

Uglavnom, doktor Petar Šegvić, dr. med., spec. kirurg koji je odličan kirurg NIJE reagirao na izjavu moje djevojke da već 18 sati ima glavobolju, iako je popila analgetik i da joj se vrti. Rekao joj je da legne i popije još jednu tabletu i da nema on vremena za te stvari. Kad sam mu ja rekao da mu pristup nije baš najbolji, rekao je da je on kirurg. Da je ODLIČAN kirurg. Petar Šegvić, dr. med., specijalac kirurg. Jedno kraće vrijeme sam se svađao s njim, ali nije bilo smisla nastavit raspravu sa tako odličnim kirurgom pa smo otišli. Htjedoh samo reć kako je kompletna ekipa na traumi fantastična. Pružit će ti traumu u svakom slučaju, prometna nezgoda nije dovoljna, oni su tu da srede da odeš totalno u kurac. Imam ja epizodu s iglom u guzici, al otom potom. Kozmozačica je doma, pazi da joj tata ne nađe cigarete. Žena s ultrazvuka je doma, sretna jer je i danas nekom šefovala u nedostatku autoriteta u privatnom životu, a doktor, a doktor jebiga je, odličan kirurg, šta više reć o doktoru. Vjerojatno činjenica da nagli i ne toliko nagli pokreti glavom uzrokuju vrtoglavicu, da je glavobolja 18 sati u komadu u igri nije dovoljna da doktor spomene neurologa, bar ne dok ne uletim ja galamit. Trauma, malo mjesto za golem negativni kvocijent inteligencije.

I tak. Djevojka je bolna ko slon na kojem se vozio Žak, ja sam ostao bez 2 auta u zadnjih 6 mjeseci, a dinamo je prvak.

Kaj više treba jednom prosječnom hrvatu? Osim dobitka na lotu ili drevnog harakiri poteza.

2005. - kolik samo kurac od godine January 8, 2006

Nemam pojma o čem da ja tu pišem sad. Nije blog više, ali ne znam pisat osim svoje pričice. Mogao bi napravit popis stvari koje su mi se događale u 2005. Koje su se događale u 2005 općenito. Ono kaj je tu interesantno jest da slova izgledaju ko da sam na pisačoj mašini. Pa zato idem u word, jebeš ti ovo. Eto me, sad imam slova koja ne daju za naslutiti da sam pisac, jer nisam. Znam da se tu okupila grupica ljudi koji pišu pa su shodno tome pisci, lošiji il bolji, il čak zakurac, al ja pisac nisam. Ajmo dalje. 2005 je bila godina koja je obećavala. Obećavala je onak kak to rade naši političari, a ja sam bio narod. Glupavoh pogleda okica prilično zbliženih, poput onih gospodina Busha, gledao sam i vjerovao sam obećanju godine te dobio eleven inchera u analni otvor. Za anale je i količina entuzijazma koja se u istoj događala. Zapravo, povremeno je teško razabrat entuzijazam od očaja.Očaj nas isto tjera u mod u kojem imamo neviđeno puno energije i sve želimo, sve možemo, sve prihvaćamo. Nije očaj ono dok sjedneš i niš ne radiš. To je depresija. To sad radim. Ne znam dal ovaj bestseler ikaj mijenja meni, nemam pojma. Znam da mi se onaj kurac od bloga ne da više pisat. Previše čitatelja među kojima previše glupana i vrhovni imbecil na čelu. O tome kasnije. Nova godina je počela tako da imam polufunkcionalni studio u kojem živim, zato je polufunkcionalan, mokar kut sobe u kojoj spavam jerbo je pao snijeg, a zna se da onda imamo mokre kutove soba, i miševe. Gomila tih malih sivih dragih glodavaca naselila se tu, jer je vlažno, toplo i lijepo. Njima je lijepo, meni je samo vlažno i toplo. Upravo šuškaju neki kurac. Nemam srca ubit ih. Uđu u praznu vrećicu čipsa na podu, uhvatim ih i bacim ih na dvorište. Znam da će se vratit, al bar ne šuškaju više po vrećici, ne taj tren.

Bila je ovo godina koje se ne sjećam. Ne da je se ne želim sjećat, ne sjećam je se. Godina emotivnog mrtvila, povremenih bizarnih bljeskova entuzijazma, te godina s čijim krajem sam shvatio da smo fakat sami. Ne znam druge primjere, znam na svojem, to s glazbom i te šeme. Poput lika iz romana Danielle Steel, izgubio sam sve ljude koje sam smatrao prijateljima kroz vrijeme. Upoznavao sam ljude i formirao prijateljstva prema afinitetima, to bi bila glazba. Drugo nisam mogao jer sam se 15 puta selio u životu. Nisam mogao skupit kvartovsku ekipu, sjedit u kvartovskom bircu i pričat kvartovske priče. I kad prestane zajednička aktivnost druženja kroz glazbu, prestaje i prijateljstvo. Mene je to osobno jako iznenadilo tada. I dalje se znam nać u momentu kad se pitam kaj se dogodilo. Al niš se nije dogodilo. Ništa se nije ni događalo. A rečenice ljudi koji ne postoje mi se i dalje tu i tam zapiknu u mozak, iako znam da ih nema. Ni tih ljudi, ni tih rečenica. I to me jebe.

Ne znam pisat o stvarno intimnim stvarima. Ne znam, ne mogu. Vele da pišem preintimne stvari, a ja mislim da nisam jednu jedinu nikad napisao. Ne onak kako mogu, kaj mogu i kaj vidim kao intimnu stvar. Tak da ni ovo to nije. Pokrenuo sam kao svoj posao, studio. I opet skužiš da je to sve kurac ako nemaš s kim dijelit. To je tak kod glazbe, jednostavno ne funkcionira kad si sam. Nije da nemrem sve sam, al nemam motiva. To je još jedno saznanje koje mi je donijela prošla godina. Blog. To je posebna priča. Mladi imbecil Dario Markuš - Retardarius, kojem je sudbina podarila sreću, a bez preduvjeta posjedovanja mozga, kvaziautor je prvog blog alata u hrvatskoj. I to je žalosno isto tako. O tome zapravo nemam više kaj napisat, osim da je mali kita od slona, kao što mi u naslovu bloga i stoji. Kao bavim se glazbom pa bi morao moć napisat najbolje albume u 2005. Poslušao sam sveukupno 2 albuma. Foo Fighters - In Your Honor i Luka Nižetić - Premijera. Foo Fighterse jako jako volim, ali puno više lijepih trenutaka donio mi je nižetić, jer osim što se slikao gol, ima i album koji treba dobit sve nagrade na svijetu, ako već ne radi glazbe, tekstualno je nenadjebiv.

Najgluplji film je rat svjetova. Gluplji film nisam gledao otkad sam bio dijete. Ne da mi se pisat o ovom, kuži se brijem. Piše mi se o sebi, jer sam egocentričan, depresivan i boli me kurac. 2005. je godina koju ću pamtit i po reklami za vip, ovoj pred kraj godine. Kovrčava djevojka s reklame. Prekrasno. Barbara Radulović je i dalje najljepša hrvatica na televizijama, RTL i dalje televizija s najviše njemačkih serija, Hamdija iz kvarta je pobjedio u big brotheru, a miševi su došli na svoje. 2006. će nam vjerojatno donijet još žešće otuđenje, upoznavanje još više ljudi koji blogaju te pišu po netu i misle da su genijalni pisci, a ja ću nabavit nove smajlije za icq i msn, da izgledam što sretnije i zabavnije u momentima kad sam tužan.

Ne postoji umjetnost. Taj termin su izmislili ljudi koji nisu htjeli nać posao, a pali su u kotao s farbom ili našli pisalo pored papira. Jebeni grci. A ja sam jednostavno lijen. I nek vam to bude pouka. Kakva, ne znam. U svemu se može nać nekakav smisao ako se dovoljno potrudite. A uz dovoljno truda, svaka godina može izgledat u najmanju ruku kao milion dolara. Amerikanci plješću, rusi piju vodku, a mi hrvati smo glupi. Za ovu godinu nam želim da budemo manje glupi, manje zavidni i manje licemjerni. I da više slušamo Ray Charlesa i Jamie Culluma.